Gradovi

Kada je dosla konobarica rekla je da ce ribu i ona se nasmesila i otisla da je donese. "Vidis, nista ne sumnja." Nasmesila se i uhvatila ga za ruku.

Nasmešio se i uhvatio je za ruku. "Šta misliš da li bismo mogli ovde da se stvarno venčamo?"

Nasmesila se. "Sigurna sam da bi smo mogli."

Nasmešio se i stavio joj njen prsten na ruku. "Pa želiš li?"

Nasmesila se siroko. "Naravno." Pogledala je u prsten. "Mislila sam de je izgubljen."

Nasmešio se "Sačuvao sam ga." Konobar im je doneo jelo i piće.

"Hvala." Rekla je konobaru i pogledala u Iana. "Hvala ti na tome. Kajala sam se sto ga nisam ponela."

Nasmešio joj se. "Pa bila si ljuta na mene."

"Znam." Osmehnula se i pomazila Davida. "Drago mi je da se sve dobro zavrsilo." Pocela je da jede.

"I meni", nasmešio se i počeo da jede. Riba mu je prijala jer je u pećini nisu ni jeli.

Uzivala je u ukusu i sve je pojela."Mislila sam da u apoteci uzmem za njega neke kasice i sokice."

I on je pojeo sve i popio malo vode. "Misliš da je vreme da počne da jede?"

"Pa pitacu tamo, imaju te stvari i za bas malu decicu."

"Onda ćemo mu uzeti", nasmešio se.

Nasmesila se. "Nas veliki decko." Bila je vesela. Pogledala je Iana u oci i dalje se smeseci.

I on se smešio dok je gledao u njih dvoje.

"Idemo odmah ili cemo jos malo da budemo ovde?"

"Hajdemo", nasmešio joj se.

Ustala je pazeći na Davida. "Da ga stavimo u kolica?"

"Izvadiću ih iz kola pa ga stavi. Da se malo voza."

"Važi." Nasmešila se veselo i izašla sa njim iz restorana.

Otišli su do kola, a on je izvadio kolica i namestio ih.

Lagano je spustila Davida da se ne uplaši.

"Izgleda lepo", smešio se gledajući ga u kolicima.

"Da, i zanimljivo mu je." Nasmešila se pa je počela da ga vozi.