Lunja & Ian's room

Uzvratila mu je poljubac grleci ga.

"Volim te", šapnuo je uz njene usne.

"I ja volim tebe." Promrmljala je.

Dani su opet počeli da prolaze, a sva tri para su uživala u braku. Išli su u još par pohara i sve je opet bilo po starom kao i obično. Svako je obavljao svoj deo posla i sve je bilo mirno u pećinama.

Dve nedelje nakon vencanja trebala je da obrise ogledala.Dzeb joj je drzao merdevine posto je Ian bio zauzet u basti.Ali cim se popela na 4 precku zavetelo joj se u glavi i umalo bi pala da je Dzeb nije uhvatio.'Jesi dobro?' "Vrti mi se." Rekla je tiho.To joj se nikada do sada nije desilo.Vec par dana je osecala mucninu mada se nikome nije zalila,jer nije htela da brinu,pa je slabije i jela,sto su naravno svi primetili i poceli da prigovaraju. 'Vodim te kod Doce.' "Ma daj Dzeb nije to nista." 'On ce to da potvrdi.Idemo.Zvaces muza ili ne?' Dzeb je obozavao da joj postavlja takva pitanja."Bezve ce da brine." 'Znaci ja moram da ga pozovem.' Zavrteo je glavom. 'Trudi,posalji Iana kod Doce.' Rekao je jer je ona krenula ka basti pa je odveo kod Doce dok je ona prevrtala ocima.

Dobacio je Mel još jednu glavicu kupusa i nasmejao se. 'Opet me nisi zeznuo', nasmejala se pošto je uhvatila glavicu kupusa.

'Iane?' Pozvala ga je Trudu. 'Dzeb je rekao da dodjes kod Doce.'

Okrenuo se i pogledao je. "Zašto?"

'Ne znam.Krenuo je tamo sa Lunjom i rekao je da dodjes,mozda joj je pozlilo,mada mi je izgledala dobro.' Slegla je ramenima.

Osmeh mu je spao s lica. "Nastavi bez mene", rekao je Mel i otrčao kod Doce.

Lunja je vec lezala na poljskom krevetu dok je Doca pregledao,a Dzeb je bio pord nje.

Ian je dotrčao do Docine ordinacije i ušao unutra. "Šta... se dogodilo?" Upitao je zadihano.

"Znala sam." Rekla je Dzebu namrsteno. "Nista,dobro sam.Samo Dzeb preteruje." 'Nisam bas siguran da je tako Lunjo.' Rekao je Doca,na sta ga je ona pogledala.

Ian je gledao u nju pa je automatski pogledao u Docu. "Što? Šta joj je?"

'Pa po svim simtomima koje je rekla da ima,ja bih rekao da je...trudna.' Rekao je kratko.
Lunja ga je samo gledala.

"Da je... Možeš li da ponoviš?" Gledao ga je šokirano.

Klimnuo je glavom.'Trudna je.Skoro sam 100% uveren u to.'

"Trudna", ponovio je za njim pa je pogledao u nju.

Gledala je u njega nesigurno.Bila je sigurna da zeli njegovo dete,sada kada je znala da je u njoj,iako ranije nije razmisljala o tome,ali nije znala zeli li ga on.

"To je velika vest." Nije znao kako da reaguje, kako da se ponaša šta da kaže. Nije razmišljao o deci i mogućnosti da ih jednog dana i sam ima. Deca su bila velika obaveza i imala su velike potrebe, a on nije imao ništa od toga što bi mogao da im pruži. Zato ga je vest o Lunjinoj trudnoći toliko dočekala nespremnog i potpuno ga zbunila.

Spustila je pogled na svoj stomak i osmehnula se za sebe.Izgledalo joj je da mu nije ni malo drago zbog deteta. "Hvala Doco." Rekla je i ustala sa lezaja pa se nasmesila na silu.Htela je da place.Nije mogla da veruje da on ne zeli njihovo dete.

I dalje je nemo gledao u nju.

Ponovo je pogledala u Docu."Pa bicu jedina osamnaestogodisnja majka u pecini." Nasmesila se nekako. 'Ne mislis li devetnaestogodisnja Lunjo?' Upitao je Doca zacudjeo. "Hm...ovaj...da...naravno." Rekla je zamuckujuci,ali su svi mogli da primete da laze. 'Lunjo moram da znam istinu.Da bih mogao normalno da pratim trudnocu.Nisi li punila 18 kad si usla u ovo telo?' Grizla je usnu i odmahnula glavom. "Ne,tada sam punila 17." 'To moze da bude problem.Tako prerana prva trudnoca,a ja ovde nemam odgovarajuce aparate,niti je sta sterilno.'

Ako ga je vest da će biti otac dočekala nespremnog ovo što je sada čuo potpuno ga je dotuklo da se prosto 'sručio' na Docinu stolicu pored stola. Nije mogao da veruje da ga je slagala za godine. Oblio ga je hladan znoj i osećao se kao da mu je neko izručio punu kofu hladne vode za vrat. "Ti... ti... ti imaš sedamnaest godina?" Gledao je u nju. "Još uvek si... još uvek si maloletna?" Disao je ubrzanije. "Slagala si me."

Doca je zabrinuto pogledao Iana,a zatim i Lunju.Nije ni primetio da se Dzeb izgubio negde.Vise nije bio u ordinaciji.Lunja je gledala u Iana zabezeknuto i donekle uplaseno.Nije ocekivala takvu reakciju.Nije znala sta je ocekivala,ali svakako ne da...da padne."Ja...nisam mislila da...ce to biti problem." Rekla je tiho gledajuci u pod. 'Lunjo koliko ti je godina?Ili tvom telu,znam da si rekla da si mnogo stara,koliko je staro ovo telo?' I dalje je gledala u pod. "Napunice osamnaest za par meseci." Rekla je tiho ne gledajuci u Iana.Znala je da mu je krivo.Zato je i slagala jos na pocetku,jer je zelela da nesmetano bude sa njim,ali je on sada zalio zbog toga.Zalio je sto je bio sa njom i sto ima dete sa njom i imala je osecaj kao da je mrzi.Ugrizla se za usnu i zatvorila oci da se ne rasplace. 'Glupo je da pitam da li si nekada bila trudna.' Mrmljao je Doca za sebe i doneo joj vodu,a zatim i Ianu.Lunja je samo vrtela casu u ruci.Neko vreme je vladala tisina. 'Lunjo moj predlog je da odes kod pravog doktora.' "Ti si pravi doktor." Rekla je jos tise nego malopre. 'Mislio sam u grad.U pravu bolnicu.Ja...ja nisam ginekolog,nisam strucan za to,nikada nisam nikoga porodio i...ovde nemamo uslove,ako budes imala neku bakterijsku reakciju mogla bi da umres,vise nemamo antibiotike,a ne znam cime bi te lecio od vasih lekova,cak i kad bismo to uspeli da nabavimo.Beba ne bi prezivela bez tebe u ovim uslovima.' "Necu da idem iz pecina." Rekla je tiho.Zelela je da bude ovde.Da se ne odvaja od Iana i da pokusa da mu objasni. 'Lunjo to ti je najbolja sansa.Razgovaracu sa Dzebom o tome...ja...Ostavicu vas malo nasamo.' Rekao je i izasao iz ordinacije.