Kuhinja

Polako je jela, bila je baš gladna, ali je bila zadovoljna i prosto je sijala.

Pojeo je sve što je uzeo.

I ona je sve pojela i pogledala u Davida koji se igrao sa zvečkama zakačenim za kolica.

"Volim kad tako lepo jedeš."

Nasmejala se. "Pa jedem kad god sam gladna."

"Znam, ali volim kad sve pojedeš."

Nasmejala se. "Nemoj da brineš za mene."

"Pa ja se trudim, ali mi ne ide", smešio se.

Nasmejala se. "Volim te."

"I ja tebe."

Nasmešila se. "Radiš danas?"

"Radim, ali lakši posao."

"Šta?" Upitala je mrdajući kolica napred nazad da David bude tih.

"Doci treba pomoć u ordinaciji."

"Aha, mogu li i ja da pomognem ili da samo čuvam Davida danas?"

"Samo ga čuvaj kad već nema posla", nasmešio se. "Uživaj."

"Važi." Nasmešila se.

Nasmešio se "Vidimo se kasnije."

"Ćao mili." Mahnula mu je a onda počela da vozi Davida po pećini.

Mahnuo im je pa je otišao kod Doce.

Malo je pomagala u kuhinji, ali je uglavnom zabavljala Davida.

Pomogao je Doci da završi posao.

Kada su zavrsile u kuhinji odvezla je Davida do Docine ordinacije. "Cao. Mi malo dosli i kod vas." Nasmejala se.

"Ćao", nasmešio im se i prišao Davidu pa je čučnuo. "Pa ti si danas budan."

"Sada samo gleda i pljesce rucicama celi dan." Nasmejala se.