Lunja & Ian's room

"Za dan ili dva."

"Treba li nam i nesto za pecine ili samo za njega?"

"Samo neke male sitnice. Nešto od slatkiša za decu i to što se uvek brzo potroši."

Klimnula je glavom."Hoce li David sa nama?"

Slegnuo je ramenima. "Ne znam. Nisam ni mislio o tome."

Zamislila se."Ako idemo na vise dana mora sa nama."

"Idemo na dva dana, najviše."

"Onda moramo da ga povedemo.Jos uvek sisa.Nemamo ovde hranu za flasicu."

"Onda ćemo morati da idemo u hotel. On ne može da spava u kolima."

"Moze da spava meni u narucju.I onako ga cesto drzim dok spava."

"A ti nećeš da spavaš?"

"Mogu malo da dremam sedeci." Slegla je ramenima.

"U redu."

Osmehnula se i spustila Davida na dusek."Idem da se okupam.Brzo cu.Pevusi mu ako se probudi."

"Dobro." Nasmešio se pa je pogledao u nju. "Pa ja ne znam da pevam."

"Pevusi nesto,tra la la,brzo cu." Uzela je peskir i kupku i izasla.

Pogledao je za njom pa je vratio pogled na Davida. Stavio mu je ruku na stomačić nežno ga ljuljuškajući da se ne bi probudio.

Vratila se nakon 15-ak minuta i nasmejala se."Sigurna sam da bi znao da pevusis kad bi hteo."

Pogledao je u nju. "Nisam ni probao."

"Znam...mislm,predpostavila sam,ali si se nekako uplasio zbog toga..." Rekla je pa je ucutala.Pitala se da l' ga je uvredila.Smetalo joj je sto ne moze opusteno da prica sa njim i sto se stalno usteze.

"Mislim da jesam", nasmešio se.

Pogledala ga je radoznalo."Zasto?"

"Nisam ostajao sa njim nasamo."

"Pa nije strasno." Rekla je tiho.

"Ne znam šta da mu radim, ako počne da plače."